Odlazim ti ja...

Nekada si lijepo sve 
govorila o meni
sliku moju cuvala 
duboko u sebi

Nekada su zene sve 
bile kivne na tebe
kako smo se nekad 
silno voljeli

Znam da mrzis rastanke
gledaj me u oci
minut dva i nema me
nestajem u noci

Kunem ti se, pjesme mi
rado cu se sjecati
kako smo se nekad 
ludo voljeli...
 

 

 Oka tvoja dva suzama 

ne daju da teku
noc je prokleta, medena 
odlazim ti ja zauvijek

Zuti mjesec je, neka je
prestao da gori
samo ti, samo ja, 
neka nova lica dva, to je sudbina

 

Pustinjska oluja

Fen za kosu. Siba, siba jako po meni. Sunce kida delove moje koze. Moja ljustura je prazna.

Plava zena na klupi u supljini moje glave, garavi bananamen, pun sto nacetih slatkisa i slanisa. Bela kosulja, plac deteta u pozadini...

Praznina...

Kao zensko telo nakon silovanja, do momenta kada ode pod tus... Prolece kaze ciscenje... To je druga dimenzija, nije tvoja prica, to je pustanje vode niz odvod tus kabine. Sve sa pomesanom krvlju. Kontra kazaljkama na satu. Na kom se delu sveta nalazim?

Ovo je kao temperatura, uvece stalno raste, ujutro spadne i dozvoli nesmetan zivot... Poljubac u obraz, bezbedna distanca. Miris benzina i zaboravljen lap top na kancelariskom stolu. Prazna poruka na viberu, isporucena ali neprocitana.

Zbunjen si? I ja sam... Plac deteta u pozadini, bela kosulja... Pun sto slanisa i slatkisa, garavi bananamen, plava zena u supljini moje glave, povratak... Zelja ili prinuda?

Misli koje niko ne moze da kontrolise. Dok hodam na svojoj fotografiji i po nebu i po vodi u isto vreme. Poruka andjela...

Gde si nestao? Zasto nisi krenuo zamnom? Ko ti je rekao da imam srce od kamena? Verujes u te price? Ko je meni rekao to isto za tebe? Verujem ili biram da verujem?

Gresis sto me ne pustas da udjem. Gresis sto si digao zidove. Ako ce ti moja dusa bar pola faliti kao tvoja meni, tonuces vecno na dno ledenog ambisa...

Tisina, uz udar topova, masa izgubljenih zombija, koji lutaju bez cilja. Namazana sam njihovom utrobom, ne mogu da me osete. Trebalo bi da bezim, ali nemam snage... Pusticu da sunce zasusi njihov miris i da me nadju. Necu ni glas pustiti kad pocnu da me kidaju...

Bela kosulja, plava zena, fen , moja prazna osusena ljustura...

 

 

Plava zena

U nekoj supljini moga uma cesto se nadjem na klupi sa jednom plavom mladom zenom. Svoga muza je upoznala vrlo mlada. Bila je to mladalacka ljubav, ona lepa, nevina. Po njoj vidim da se zarobila, i da joj je zao. Oboje pripadaju nacionalnoj zajednici koja i dalje drzi prela i koja insistira da se tradicija ukrstanja medjusobno nastavlja. Mala zajednica, sa svojim izmisljenim jezikom... Nisam znala za nju dok nisam dosla na sam sever. Nisam ni bila svasna koja je boja moje koze i krv. Nije mi bilo bitno. Ovde je to postalo jako bitno. Ta zena nije moje rase. Obe smo plave, imamo svetle oci, nekako neku zajednicku zelju za avanturom, ali ne i zivotne prioritete. Jednom mi je, dok smo sedele na toj klupi u supljini moje glave rekla: divim se tvojoj hrabrosti da uzmes auto i odes bilo kuda. Ti si tako slobodna... Moj prioritet jeste da imam slobodu, a njen da zivi svoju, kroz tudje...

Znas tu zenu. To je ona koja, se sa osmehom vraca iz drugog dvorista negde oko 3, za koju se pitamo, sta joj razvlaci osmeh i cini da teperi? Koja je to magija?

Danas smo pricale o necemu cudnom, na toj klupi u supljini moje glave. U stvari, rekla je jednu recenicu: "Nije ni cudo sto ljudi pricaju, kad imate energiju koja sve zanosi. Vi bi ste bili idealan par." Nisam komentarisala, rekla sam joj da necu, jer je takva kombinacija notorna glupost. Ponovila je recenicu. U glavi mi je sinulo Prolece : "Nemoj da se zavaravas da ljudi ne znaju da ste zajedno..."

Mozda u drugom zivotu, ponavljam sebi uporno. S tobom sve dugo traje, a narocito cekanje...

Kakva je to energija? Mozes ti to da objasnis? Mozes li ti da zivis bez nje? Bez mene? Mozes da zamislis dan da neko dodje i kaze da me vise nema? Ili da me nikad nije ni bilo ? El bi zeleo to? Ja ne bih mogla. Jer ono kako ti meni prijas i kako me prozimas, to moje telo, a ne um ne bi moglo sa sebe da izbrise...

Energije koje se privlace. Zelim to da shvatim. Ta zena na klupi u supljini moje glave, mi nekad pomogne u tome. Ona vidi nase aure. Ona vidi to lepo, to sto  nas dize u nebo. Njen um ne moze da vidi ono sto nas steze i razdire. Ona te prepreke ne poznaje. Jedno jutro, 24 sata... Mogucnost da ti uvek cujem glas kada pozelim. Ona ne zna za te poderotine u mojoj dusi. Ona zna za klupu, za supljinu i vatromet pred ocima kada joj oboje upadnemo u vizir...

Ne vidi ringispil... Univerzum satkan u belom kamenu sa crnim flekama, nalik mermeru. Nece nikad moci da se digne do onih visina na kojima, ti i ja, mada pod teretom tegova braka i prodice, letimo. Svestan si ti da mi letimo? Mada tvrdimo da ne mozemo? To vreme s tobom je moj let. Tako to secam u svom srcu, kada ti prstom diram misicu na desnoj ruci, ili usnama dodirnem uho. Let, ne pad, varala sam se do sad...

Pitao si me da li sam gledala spot sa Irkinjom. Jesam. Ja u njima vidim nas... Mozda si me zato pitao. Ja tamo vidim tebe i sebe, zagrljene na krovnom prozoru u praskozorje. Toliko je relano, da se tog momentam secam, kao da se desio. Bili smo u Irskoj, ti i ja i jutarnje nebo.

Plava zena me ceka. Zeli da cuje sta ima novo, i kaze da zna da nisam tvoja, niti ti moj, a na licu joj vidim da sama ne moze da veruje u te svoje reci. Plava zena zena na klupi u supljini moje glave, ceka nas vatromet, ponesi sibicu, ja sam zaboravila...