Izlaz

Zasto mi lepo ne kazes : Nemoj! Stani, razmisli jos jednom? Zasto me pustas da mislim da ti nije stalo? I onda kad pomislim da jeste, mesec dana stavljas cigle na nove zidove? Znas koliko su sada vec visoki? Preko dva metra. I nezaobilazni su...

Covece boziji, ja tebe volim! Ubila bih za tebe! Ali tvoje ponasanje me tera! Uzima mi snagu, gledam te kako nestajes. I kad doktorka kaze el pricate o tome? Ja joj kazem srecna sam kad pricamo o bilo cemu. Zivot bi svoj dala da me uzmes. Sve sto imam...

Nastavio si zivot. Tako to izgleda. Tu sam negde i ja ali ne vise tamo kao kad si rekao da bi samo svoju majku i mene stitio. Mozda i jesam ali ne izgleda tako.

Pitas me za status deteta. Status? Razvlaci se. On bar zeli da mu ga rodim. Eto zeli moje dete. Ma kolko cudna ili luda bila. Zeleo si nekad i ti. Ali tvoja deca su dosla pre. Gde bi nase dete naslo oca u toj situaciji?

Da mi kazes da cekam, cekala bih. Cak i da ne kazes do kad. Ja  bih cekala. Da znam da imam bar malo sanse. Posle svega kad razmislim, pristala bih da budem i vecno druga, samo da mi kazes da ces jedan dan u nedelji biti moj.

Gledala sam je. U svemu sam bolja od nje. Skidam joj kapu na zrtvi. Ali to je instinkt, ja bih i to sigurno dobro radila. Bolje da je nisam ni videla. Zamisljala sam je mnogo lepsu. Sad je tek paradoks u glavi tezi...

Znam da ti je tesko. Znam da nikad ko ni ja neces zaboraviti nase trenutke. Bili su epohalni. I bas zato sto su takvi, nikad ih necemo zaboraviti. Ona nikad nece biti ja, on nikad nece biti ti, a ipak odluka... Ili kompromis. Dobro odluka, rekao si odluka. Tu si se odlucio. A jel si srecan? I ja bih mogla da ti rodim decu. Ako je to jedina kvalifikacija. I ti bi mogao da mi ih napravis, to si za razliku od njega, vec dva put dokazao. Ali da li je to jedini cilj ljubavi?

Zelim tebe. Ti si taj. I zasto onda pricamo o kisi oko Kragujevca ako znam da si taj? Zato sto ne pustas da budes taj... Reci mi da te cekam. Reci da ti je stalo. Reci da sam ti bitna.

Ili obrisi pod samnom i nateraj me da te zaboravim.

Ovih 10 dana nece promeniti nista. Ali osecam da ce boleti i tebe i mene kao usijan metal pritisnut a kozu. 

Non stop mi nedostajes, non stop me bolis i to ni jedan status nikad nece promeniti, kakvim god se ti recima igrao... 

 

Uporedni horoskop

Predpostavljam da sam izabrala vrlo popularan naslov za temu. Vecina ljudi zeli da zna sta ih ceka, mada, i kada bi imali vrlo pouzdanu informaciju o tome sta ce se desiti, ne bi po tom pitanju preduzelo nista, bez obzira koliko los ishod tog prorocanstva moze da bude. Jednostavno: znas, vidis, a nista ne preduzimas.

Ne znam koliko si u periodu nastanka tog  naseg, uporednog horoskopa, verovao da je vezan za nas privatno. Mozda i jesi, ne znam. Pokusali smo da se otmemo od nasih privatnih veza i da napredujemo, ali nismo uspeli. Mislim da nasa privatna veza nije bila dovoljno zrela i jaka. A mozda je i bila prejaka pa je i prezrela za, eto, nesto par dana manje od pola godine. Mozda je pocela da umire prerano.

Ja i dalje zelim da te poljubim, ja zelim tvoju ruku u mojoj, zelim da te volim i da me volis. Tvoj zagrljaj ne moze nista da zameni. Jedino tvoja tisina i to sto ne smem da ti pridjem, to je jedino sto me kao samar osvesti da se mozda kod tebe nesto promenilo.

Da li si ikada verovao da covek moze zivot da promeni tako brzo? Pogledaj sta se sve desilo u poslednjih mesec dana. Otisli smo oboje. Mozda nas neke forme jos drze, ali otisli smo.

Znam da te bole moje informacije o mom zivotu s njim. Ti meni svoje ne dajes, ali nas plavi prijatelj radi to umesto tebe. Zato i pricam preko vibera sa njim. Pricam jer ne mogu da pricam sa tobom. To mi je kao neka zamena. Kao da si tu a nisi. Zato mu pisem, zbog tebe.

Pokusavam nekako da skrpim i nastavim svoj zivot. Pokusavam. Ovo na poslu je sad novi izazov i nesto sto ce mi zaokupirati um. Ali tebe to nece moci da obrise. Pokusavam da nas zamislim za nekih 10 godina. Da smo skupili snage i da smo zajedno. Ne deluje mi realno. Ne znam zasto. Jednostavno verujem da ti mislis da sam ja otisla od tebe, a ja to vidim isto, samo je u pitanju tvoj odlazak.

Noc je jako teska, svako vece mislim na tebe. Svako. Ne zaspim bez tvog imena u glavi. Nocas si mi bio u snu i drzao me za ruku. Bio si mi podrska, dao si mi ljubav. Eto tu sam je ukrala. Izvini ako nisam smela.

Ponos je postao jaci od ljubavi, ali to moju ljubav nije obrisalo. Ja te i dalje volim. Zelim da znas to. I ovo sve sto nastavljam sa njim i idem u neke dalje izazove, to cinjenicu recenu u recenici ispred ne menja. Ja te samo pustam da budes ono, sto si rekao jednom prilikom da ces uvek biti: otac. Tu sam odlucila da se sklonim i da te prepustim njoj. Nedostajes mi jako. Cak i kad smo zajedno, nedostaje mi tvoja ljubav.

Horoskop je rekao da ce koalicija biti uspesna. Jeste, i bice, samo ne onako kako sam ja zelela... 

Terapija

Google je rekao da je na levoj strani ulice. Zovem ga. "To je broj 5, ne 26." Kaze mi i zuri na utakmicu. Jedva sam nasla ulaz. Zena sa psom u ruci mi kaze da je najverovatnije na prvom spratu. Vrata otvara crna zena. Mrsava. Definisanih misica i crne kose: Olivera...

Taj dan je poceo kao i svaki drugi. Kafa sa covekom koji mi znaci, mozda ceo svet a mozda i ne toliko, jer uporno pokusavam da ga ubijem u sebi. Lepa mu je frizura danas. Nosi i omiljene mi pantalone. Volim da ga gledam kad se smeje. Trazim se u njegovom pogledu. Nema me.

Ceo dan pokusavam da utisam emociju u sebi. Previse je ljudi, previse imena. Opet se pominje ona nova, pocinjem da prozivam njegov zasticnicki duh ka njoj. Pocinje da se smeje. Voli da je u centru moje paznje, znam jer je osecaj uzajaman.

Povratak za komp, jedno : "E znas ti sta je ova obuka?" i krece kataklizma.  Organizovana banda opet radi protiv mene! Zelela sam da idem na tu obuku. Mr.Stick je to znao i nista nije rekao. Opet crna vestica, opet Omega i sada jos plus zvezda u usponu, moj plavi kolega. Da li su oni normalni? Setila sam se reakcije mog X. Tako je i on ko ja u tom momentu kao oparen ustao i otisao da nadje izlatlz iz rupe. Ustala sam, dala do znanja da su svi vrata zatvorili straznjicom i krenula po novu poziciju. Udavicu ih tako sto cu da odem. X podrzava, Bonsai majstor podrzava, ja podrzavam... Nema prepreke. 

Opet smo X i ja poceli da pomeramo univerzum.

 Sedam na kauc. Ne prekrstaj noge, ne prekstaj ruke. Daj jo osecaj da se ne bojis. Ona prekrsta ruke. Daj opusti se, placas je da te slusa.

U dve recenice sam ispricala sve. Kao na posetama nasih kupaca, spremila sam klijenta za to da ne postavi ni jedno pod pitanje. Ukrtako: januar reset, moj X, razvod sa bonsai majstorom, ludilo u glavi, najbolji sex ikad, rodjenje njegovog deteta, osvescenje, odustajanje, povratak u "normalan" zivot. Karijera - ma vrh! Zasto si tako sigurna u sebe u poslu, a nesigurna u zivotu? Zato sto je posao lakse raditi. To je zajednicko i mom X i bonsai majstoru i meni. Posao je najlaksi. "Da li zelis dete" - " Pa... zelim, ali ne znam da li zelim sa njim..." "Zasto ne promenite dokrora?" U sebi pomisljam, zato sto bi neko drugi to drugacije resio mozda i brze, a meni to ne odgovara. Ni ne secam se sta sam joj rekla kao odgovor... " "Nastavi sledecu recenicu - govori mi- ja sam uspesna poslovna zena i ... " 

To je domaci, da nastavim. Covece ko sam ja osim sto sam uspesna poslovna zena? Niko... Imam vremena da razmislim, 7 do 10 dana. Mozda i skontam ko 

To jutro sam mog X pitala da li mi ista vise delimo privatno. Pitala sam, jer zelim da kaze da imamo. Zelim da mi kaze da ga cekam, da se nada da cemo nekad biti zajedno. Nije odgovorio.

Jutros je napisao da zna zasto to pitam. Pitam ga da bi rekao da nije sve gotovo. Ne znam sta on misli da pitam. Jedno znam da na pitanje crne zene, misicavih ruku, da li ti je nekad zatreperilo telo od ponosa kada si ga gledala i pomislila : Ovaj covek je moj! odgovor jeste : Jesam. U glavi jedino nije Bonsai majstor, nego covek koji zna zasto ga pitam dal imamo jos neceg privatnog zajednickog i ne zeli da mi pomogne odgovorom... Setila sam se na koga lici najvise, recicu mu jednom, nadam se da nece lose reagovati.

Izgubiti sebe

Citam danas na netu kako raskida koji horoskopski znak. Kaze da moj znak, blizanci, svoju odluku menja bar 5 puta i da i kada zavrsi, nije zavrsio. Sad mi je jasno zasto su svi moji raskidni procesi toliko bolni.

U trenutku kada zelim nesto da prekinem ili zaboravim, pocinje preispitivanje o konacnosti odluke i tome da li je prava. Mozda je moglo nesto da se uradi, mozda nisam dovoljno razmislila.

Moja sestra Prolece, koja je pre par godina, po njenim recima, raskinula sa starim zivotom i sa svima nama, tvrdi da egomanijastvo u kojem ona sad zivi, predstavlja ispravno stanje tela i uma. Da sa svima mozes da se podelis i da svima treba da oprostis kako bi zastitio sebe.

Kada ona to pise, jer sada radi svoje terapije i preko Vibera, ja to stanje ne zamisljam kao apsolutnu srecu, nego pustanje obale i tonjenje u mutne dubine. Zamisljam je samu i bespomocnu.

Misliti na sebe a ne iskljucivati druge? Kako se to postize?

Kolega s posla iz susedne republike mi je prilikom razgovora vezanim za moju zelju, a trenutnu nemocnost, da postanem majka, rekao da u tom moru ljudi oko sebe moram da pronadjem "mene". Da se pitam sta zelim i da sebi tu zelju ispunim. Lakse je traziti druge, menije bar uvek bilo.

Dve osobe koje su u meni, ta osobina blizanca, ne govore jedna sa drugom. Vezane su i ne mogu dalje jedna od druge, ali su okrenute ledjima i pricaju samo sa ljudima oko sebe. Jer kada ti neko stoji iza ledja, ti ga ne vidis. Moze se reci, da ga izgubis. Ja sam izgubila sebe...

Cesto mi suprug kaze da vise mislim o drugima no o sebi. Moracu jednom da mu kazem da je izgleda u pravu. I kada hvalim mislim o drugima i kada klevetam mislim o drugima i kada volim i kada mrzim isto.

Mislila sam da znam jednu osobu koja ne misli na sebe, ali sam danas u razgovoru sa Prolecem dosla do razlicitog zakljucka. On sad uz Boziju ili neciju pomoc ima sve sto je pozeleo. Novu poziciju, novo dete, nov pocetak.  Mislim da sam pomogla da dotle stigne, naravno ne sa detetom, jer bi bilo glupo da je ljubavnica pomagala oko zacetka i porodjaja, nego kod radjanja tog novog coveka, koji je on danas. Bilo mi je lepo u tom procesu, ali sam i u njemu zaboravila na sebe. Kaze Prolece, ne treba da zalim. Svako te u zivotu nauci nesto, ja sam u ovom naucila da zaboravim na sebe i da toga postanem svesna.

Imam dva uspesna muskarca oko sebe. Jedan me cuva a jedan me dozivljava kao cuvara. Oba moja blizanca imaju po jednog ljubavnika. Ovaj jaci, to je jaka zena, spremna da proba sve u sexu, da bude bezobrazna, da ugrize, da ponizi. To je ono sto vidi ljubavnik. Zena kojoj niko ne treba. Drugi blizanac je slaba zena. Zena bas u tom smislu reci- zena, nezna, ranjiva, bolesna, rasplakana. Zena kojoj treba pomoc i zastita. Tu vidi moj muz. I njih dve su tu za njih dvojicu. Jaka za ljubavnika, slaba za muza. A ja? Pa mene nema. Ja sam ili jedna ili druga, ali nikad tu za sebe.

Cudno je to. Jer onako, kako me njih dvojica, na primer, vide ja sebe nikad necu videti. Ja sam uzgubila sebe u tim silnim ulogama i podrskama. Izgubila sam se u plakanju kada se ljubavnik vratio zeni i kada sam se ja vratila svom muzu. Izgubila sam se u tudjim zeljama i potrebama.

Ako se vratim sebi, da li cu izgubiti sve te ljude koji su navikli da sam tu za njih? I ako se vratim sebi da rodim to dete, koje zelim, da li ce mi ono, oduzeti sebe? Da li moze da mi uzme nesto sto ni nemam?

Da li je pogano misliti na sebe? Moj muz ne misli tako, moja majka isto ne, moj ljubavnik ne misli ali ne priznaje... Moja sestra kaze da nije!

I da li, sada kad pisem post posvecen izgubljenoj sebi, ja uspevam da se nadjem?

Zivot je skup izbora, moras se odluciti ili ces ostati na istom mestu. Nas je tri u meni. Ta dva blizanca, posvadjana, i ja izgubljena. Trcimo a stojimo u mestu. Gledamo nepomicne kazaljke na satu. Mozda se sutra nadjem i zavolim.... 

Komentar

Inspirisala me je koleginica blogerka. Komentar na tekst Zona komfora...

 "Danas sam kupila dve instant knjige. Ove knjige treba da mi pomognu, kako prva kaze da se prvo resetujem, pa da onda zavolim tu neku, novu sebe. Obe, u par stotina strana nude resenja dva velika zivotna pitanja: smirivanje kvantnog sebe- tkzv elektronskog polja, gde ti nista, pa ni proslost nije zacrtana, i zaborav svih i svega oko sebe i pristupanju samoobozavanju. Obe, ali u detalj isto, traze napustanje te "zone komfora". Zastite, koja je mozda lazna, ali u nasim glavama jedina koju imamo. Rusis da bi gradio, pa makar i nevidljive zidove. Moras da budes neko drugi i nesto drugo da bi bio srecan. Ne postoji prekretnica u danasnjem kapitalizmu uma i tela koja ne podrazumeva da covek ne napusta, ne razvodi, ne ostavlja, ne menja... Ideal lepote nisi ti u ogledalu, nego neka druga zena, 10 godina mladja, 20 kila laksa, da broja vecih grudi i zategnutnije straznjice. Ako oces to - menjaj! Smeta ti muz? Menjaj! Smeta ti zemlja? Menjaj! Smeta ti univerzum? Menjaj! Menjaj al prvo unisti sve i lepo i ruzno sto imas oko sebe... Zasto ne moze da se voli sa pola srca? Zato ne moze da se dise sa pola pluca? Zasto ne moze da se bude lep sa 100 kg? Menjaj! Rusi, gradi... Ako ti ne prija, nema veze, cilj je bitan! Rekli su mi da moram da dignem u vazduh sve da bih postigla nesto. Najgore je to sto im verujem. Ali nikad, pa ni danas kad u svojoj glavi bijem bitke bipolarno poremecene osobe, ne zaborabljam dijalog izmedju jednog svog "gazde" i mene: "Zasto se zenis s njom kad je ne volis? Zasto si joj pravio dete kad to nije bio prasak nove zvezde?" Odgovorio je : " Zato sto u zivotu nekad treba kantariti i sta gubis a ne samo sta dobijas. S njom mozda ne dobijam puno, ali bez nje gubim jako mnogo". Ne mora svaki korak da bude radjanje Feniksa."