Komentar

Inspirisala me je koleginica blogerka. Komentar na tekst Zona komfora...

 "Danas sam kupila dve instant knjige. Ove knjige treba da mi pomognu, kako prva kaze da se prvo resetujem, pa da onda zavolim tu neku, novu sebe. Obe, u par stotina strana nude resenja dva velika zivotna pitanja: smirivanje kvantnog sebe- tkzv elektronskog polja, gde ti nista, pa ni proslost nije zacrtana, i zaborav svih i svega oko sebe i pristupanju samoobozavanju. Obe, ali u detalj isto, traze napustanje te "zone komfora". Zastite, koja je mozda lazna, ali u nasim glavama jedina koju imamo. Rusis da bi gradio, pa makar i nevidljive zidove. Moras da budes neko drugi i nesto drugo da bi bio srecan. Ne postoji prekretnica u danasnjem kapitalizmu uma i tela koja ne podrazumeva da covek ne napusta, ne razvodi, ne ostavlja, ne menja... Ideal lepote nisi ti u ogledalu, nego neka druga zena, 10 godina mladja, 20 kila laksa, da broja vecih grudi i zategnutnije straznjice. Ako oces to - menjaj! Smeta ti muz? Menjaj! Smeta ti zemlja? Menjaj! Smeta ti univerzum? Menjaj! Menjaj al prvo unisti sve i lepo i ruzno sto imas oko sebe... Zasto ne moze da se voli sa pola srca? Zato ne moze da se dise sa pola pluca? Zasto ne moze da se bude lep sa 100 kg? Menjaj! Rusi, gradi... Ako ti ne prija, nema veze, cilj je bitan! Rekli su mi da moram da dignem u vazduh sve da bih postigla nesto. Najgore je to sto im verujem. Ali nikad, pa ni danas kad u svojoj glavi bijem bitke bipolarno poremecene osobe, ne zaborabljam dijalog izmedju jednog svog "gazde" i mene: "Zasto se zenis s njom kad je ne volis? Zasto si joj pravio dete kad to nije bio prasak nove zvezde?" Odgovorio je : " Zato sto u zivotu nekad treba kantariti i sta gubis a ne samo sta dobijas. S njom mozda ne dobijam puno, ali bez nje gubim jako mnogo". Ne mora svaki korak da bude radjanje Feniksa."