Ponedeljak, Jul 17, 2017

Ponedeljak

Sada u spoljnoj pusioni postoji komplet za sedenje. Sto bi se reklo ful konfor. 

Pohvalio si se novim umetnickim delom. Tako i sija, kao da je saliveno od vode i drveta. Videla sam i tvoj novi cover...

Teme za razgovor, pa nisam bas bila dovoljno hrabra da pitam. Mislim da sad postoji samo jedno pitanje: Sta sve ovo menja izmedju nas dvoje...

To pitanje bi moglo da se postavi i meni, ali mislim da je promena na drugoj strani...

Mislim da odatle potice i sav moj nemir. Da li imam isti status kao pre 7.? To je jedino sto me interesuje, a u isto vreme jedino sto ne smem da pitam...

Ne mogu da te citam, mislim da nikad nisam ni mogla, zato mi ne zameri sto se sve ovo ne podrzumeva. Znas da pitam kad mi nesto nije jasno.

Zelela bih odgovor. Oblik i nacin odgovora nije bitan. Mozes i da ga ne das, ali onda bi bilo glupo da ocekujes da mi sve bude jasno...

Zao mi je ako ispada da je 7 razlog moje agonije. Nije, agonija je neizvesnost da li se nesto promenilo ili ne. To je jedini razlog mog, uf kako to opisati, ponasanja?

Ne citam te, gledam te i u glavi ponavljam to pitanje: Da li i sta to menja medju nama?

Izvini sto ti pisem post, ali mislim da je strah prisutan i kod tebe. Ja obicno brojim, ali mi sad stvarno fali hrabrosti da te pitam uzivo... Uzmi vremena, razmisli...

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me