Četvrtak, Oktobar 12, 2017

Mozda ti nekad ovo i procitas

Danas sam izbrala pesmu za svoju sahranu: Adele : Million Years Ago... Napisacu mom uceniku, daru od Boga, da zelim da je on peva i svira na gitari. Zelim da pada kisa. Uvek sam volela da spavam u kolima kada pada kisa. Tata bi vozio, bio bi mrak, ali bih se osecala sigurno i srecno. Zbog toga sam uvek volela kisu, bas zbog toga. Sanjala sam skoro svoga tatu i mog psa, znas na kojeg mislim, onog kojem si kovdzavom cudu u svom dvoristu dao pogresno, musko ime. Bilo je tako stvarno. Cula sam tatin glas: uzmi ga u krila, on te voli najvise voli. Bilo je tako stvarno. Tako realno. Zelela sam da se ne probudim. Zelim to i sada.

Pre neko vece sam sat i po vremena sedela u kolima i plakala. Vriskala sam. Besna sam na sebe, jer sam odustala. Mislim da me depresija ubija. Oscilacije su sve jace i jace. A zelja da me nema sve veca...

Ne trazim od tebe nista. Vidim da ti vise nije stalo. Ne razumem kako je to moguce, ali uvazavam. Ne zelim da dodjes na moju sahranu. Ne trebas mi tamo. Jer ako te nema sada dok sam ziva, neces mi trebati ni kad me vise ne bude bilo.

Znas da vise ni ne trazim pomoc. Zivim od dana do dana, sama. Svi su me ostavili. Svi koje sam zelala da me ne ostave. Zivim a mrtva sam odavno....

Znas da zene obicno zamisljaju svoje vencanje. Ja ga nikad nisam zamisljala. Uvek sam zamisljala kako mi je tata u zatvoru i kako umirem. Uglavnom se davim... To sam tatom sam dozivela.

Mislim da je smrt lepa stvar, kao neko olaksanje nakon velikog bola.

Danas si spomenuo Djulice uveoce. To je zbirka od Zmaja o smrti. Cudno je koliko mojih fraza koristis. Ostalo je nesto od mene u tebi. Tebe u meni je jos uvek beskonacno... Bezumlje u beskonacnost... Sve ostale nase reci je obrisao, nas plavi prijatelj...

Gledam tvoju sliku na toj tabli. Secam se te noci. Telefonskog razgovora, parka kojim prodjem kada se vozim kolima, tvog tasta sa kesama. Ta slika je napravljena za mene. I tvoj osmeh...

Kada ne bi bila ludost i kada bi mogla da biram sliku na svom spomeniku, bilo bi ih puno, a jedna od njih bi bila i ta. Mozda i da ih ne stavim na spomenik, mozda bolje u sanduk sa sobom.

Znas ako stvarno odem, ti, ako budes ikad citao ovo, bices jedini covek na svetu koji ce znati da sam zelela da odem. Jedino ti moj P...

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me