Nedelja, Maj 31, 2020

Siroče

Ovo mi je prvi rodjendan gde sam ja, ja. Ne nečija ćerka i nečija žena. Majka ni sestra nisam nikad ni bila. Samo ja.

Drugi dan ležim u krevetu. Neki išijaz ili djavo će ga znati, a možda i odgovor tela da me poseče i stavi u postelju, kako mi ne bi palo napamet da se batrgam.

Pogledala sam danas neki kratak video, gde se dečko žali svojim prijateljima kako je eto, i pored toga što je bio siguran da je ta žena ona koju je čekao ceo život, ipak izvisio i kako i dalje mora da dolazi u praznu kuću i sve radi sam. Onda se taj video prekine i neki garavi, američki "guru" kaže kako ne možeš nikad da ne budeš sam ako ti je jedina  želja da ne budeš sam. 

Razmišljam ceo dan o tome - osim toga realno ni nemam šta pametnije da radim, tj. ni ne mogu. 

Zašto neću da budem sama? Prosto, ne volim da budem sama sa sobom. Ne volim sebe, svoje misli, društvo, reči, odraz u ogledalu. Ne volim ni što me sada bole ledja, a ne bih se volela ni da me ne bole.

Sebe bih volela samo da me neko voli. 

Ako se sad opet vratim da sam skoro postala siroče i da više nema te "bezuslovne" ljubavi roditelja, kako u opšte da volim sebe?

Kad si mi danas poslao poruku, počela sam da plačem. Ne zato što je bila loša ili me uvredila, nego zato što je bila onakva, kakvu sam uvek želela da dobijem od tebe. U njoj si napisao da znaš kako mi je, a sa druge strane poželeo da to loše već jednom prestane. 

Nisam htela da filozofiram i kvarim momenat. Nisam čula kada je stigla, jer sam bila pod lekovima, ali me je obradovala jako. Meni tvoja pažnja znači mnogo i ona je jedna od malo stvari koja me drži na površini. Hvala ti na tome.

Svaśta je proślo kroz moj život. Retko šta je ostalo, a najmanje želje i snovi. Toga sam se odrekla, da bih se zaštitila. Jer je tako lakše. Lakše je nestati. 

Znaš, meni to sve nije dosta za život, ali mi je dosta za preżivljavanje. Kao u onoj etiopijskoj bajci gde ratnika u hladnoj noći na pustoj planini u životu drži slika vatre u kotlini ispred njegove porodićne kuće.  Ja sam se u mislima sa tobom osećala sigurno i kod kuće...

To je ono što i mene drži u životu...

 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me