I go back to black...

Neverovatan osecaj, kao da niko od vas dvojice nikad nije ni postojao. Kao da se niste rodili, niste ziveli, kao da me nikad niste voleli, cak se na ulici nismo ni mimoisli, kao da nikad niste ni umrli.

Nista ste.

Toliko prljavstine, nepostovanja, ruganja, sabotaze. Verujem da sam nesto od toga zasluzila. Zao mi je sto nisam prvom rekla za drugog, da i njega ubijem recju, da ga verbalno kastriram, mada ni nije bilo puno toga da se oduzme, fizicki da, ali potentno ne. Otkud sad to? Njegova krivica je veca, proporcionalno novcu, vremenu i ljubavi koju sam mu pruzila, proporcionalno propustenim prilikama, sexualnim zeljama, samostalnim posetama bioskopu, samozadovoljavanju u samoci sobe. Nije zasluzio ni da zna. Nek misli da nema razloga. Lepo je biti glup.

Jedan novi prijatelj mi je rekao: " Vama zenama je lako, vi kad nadjete novog, zaboravljate predhodnog" i u pravu je. Tacno kada je broj tri usao u mene, osetila sam da prve dvojice nema. Osecaj je bio bozanstven. Konacno neko ko zna sta radi, a ima i cime. 

Nebitan je rok trajanja, bitan je momenat i hvala mu. Taman je dao toliko, koliko je trebalo da se iz mene istera sva djavolja rabota i da mi se otvore sve cakre.

Sloboda. Zivote. Sloboda konacno... Bez teranja u pi... materinu, bez moljenja, nudjenja ljubavi i utehe. Univerzum, ja i beskrajni horizont.

Ne znam zasto ova pesma. Mozda zato sto ova zena nije imala srece kao ja, da se oslobodi, da otvori oci i nastavi. Mozda zato sto su njeni fizicki posrtaji slicili mojim psihickim, mozda zato sto je nema vise jer je htela manje...

Amy...

 

 https://youtu.be/WbVp09E1LRg

 

Pa hajde onda ništa...

https://youtu.be/12nGNY_IuUo