Prvi utisak, drugi put

Zaputila sam se jutros ka najvecoj pijaci u gradu. Kupicu cvece za dve male vaze na stolu za rucavanje, cediljku za sudove i mileram. Ovde ga zovu kisela pavlaka, ali to nije toliko bitno, koliko savrsen ukus hleba, paradajza i tog mlecnog namaza.

Htela sam lale, ali mislim da im je vreme vec proslo, jer je izbor bio vise nego jadan. Na kraju sam kupila lavandu. Kazu da je to cvet mog horoskopskog znaka za dusu, dok je suncokret za oci. Stan mi sad prelepo mirise na nju...

Mislila sam na tebe dosta danas. Znam da si isao kod svojih. Radujem se sto ti tvoj auto daje slobodu kakvu sam i ja dozIvela sa svojim. Razmisljala sam da li sam juce  trebala da uradim nesto drugacije, da li sam izneverila ocekivanja? Znas, svesna sam ja da se proslost ne moze menjati, ali me kopka sta bi rekao da sam pokusala da te zavedem? Da li bi me odgurnuo od sebe i otisao besan i zgrozen? Zelela sam da te poljubim jos u liftu. Ne znam kako da obuzdam tu ludacku privlacnost ka tebi.  Ne znam i ne mogu da definisem taj megnet...

Razmisljala sam da bi zda znak da bi zeleo tako nesto bile bar potkresane dlake na brkovima. Kao ono da mi bar das gornje usne na izvolte, kao mali signal, da smem da pokusam. Medjutim, nista...

Sve je bilo standardno.

Jedina devijacija bila je brzina kojom si pusio cigarete, vidno si bio uznemren. Vise puta si cackao brojanicu, vidim da je jos imas. Vidim ja sve, samo ne ono sto ne zelim da vidim...

Izvini sto sam slala sms veceras. Nisam znala da si se vec vratio. Zelela sam da cujem da ti je lepo...

Umorna sam. Ali na neki drugaciji,bolji nacin.

Prolece je okupalo ovaj grad, koji sam do nedelje mrzela. Mislim da se zaljubljujem u njega, mada je emociaj jaka kao ljubav na prvi pogled, prvi pogled drugi put.

Mozda i ti meni das novu sansu, mozda ne...

Laku noc ili dobro jutro?. 

Krstenje...

Otisao si pre dva sata. Volela bih da si otisao zadovoljan. Ne znam koliko ti znaci ova promena okolnosti, koliko ti se svidja moj novi dom i da li to u opste nesto menja. Srecna sam sto si bio. Srecna sam sto sam mogla bar malo da te ugostim, tih sat i deset minuta.

Tu, u tim zidovima, u sundjeru kauca na kom si sedeo, u tom parketu i drvenariji ima i tebe. Da tebe nisam srela, da me nisi probudio ne bi bilo ove moje, nove srece. Osecam je punim plucima. Volela bih da mogu vise da je delim sa tobom, jer mislim da bi ti prijala, ali cu te pustiti da sam odlucis da li je zelis. Tako je najbolje.

Kada si otisao, cim sam okrenula kljuc, setila sam se svog posta "Jastuk". Usla sam u kupatilo, pustila vrelu vodu kadu i ubacila kristale vanile, skinula sve sa sebe i potopila se. Nisam to uradila prvo vece, nisam ispunila svoje prorocanstvo o  kupanju, o svojoj mokroj kosi po tvom licu. Moje mokre kose na tvom licu dok me grlis s ledja i tvog pogleda nije bilo ni danas, ali sam zaronila svoje golo telo u kadu. Krstenje, cicenje greha... Pustila sam muziku, stavila tanjir keksa koji sam ti posluzila pored sebe i uzivala... Bilo je divno, mirisalo je na vanilu. Kad sednes u svoj auto osetices taj miris, jako lici na ono sto sam ja danas udisala.

Srecna sam sto mogu da ti pruzim podrsku. Srecna sam sto mogu da ti pokazem gde si, sto mogu da te motivisem. Srecna sam sto sto ti i dalje dajem vetar u ledja, mada ne mogu da te uhvatim za ruku koja je bila pruzena ka meni niti te zagrli  na odlasku. Volela bih da to mogu.

Srecna sam sto si bio, srecna sam sto si jos uvek, na neki nacin tu. Volela bih da mogu da te imam vise, da budem opet srecna i ispunjena, ali bicu zadovoljna i ovim. Daleko sam presla za godinu dana. U fizickom svetu mozda tih 5 minuta voznje od starog doma, ali duhovno milion svetlosnih godina.

Hvala ti, i u tom milionu ima tebe, minimum pola.

Dodji kad god pozelis, za tebe ovde uvek ima mesta.... 

Noc 2

Odlucila sam da nocas ne spavam. Uzivacu u svezem vazduhu, sredjenom stanu, miru i tisini. 

Uzivacu u slobodi...

Volim ovu slobodu vise od svega...

Cekam te, mozda dodjes... 

 https://youtu.be/gOsM-DYAEhY 

 

Keramicki kaktus

Mlad mesec je napolju. Ispratila sam goste. Plavu juznjakinju i cerku joj. Ispunile su mi novi dom radoscu. I duvanskim dimom... Ostavicu terasu i prozore otvorene celu noc.

Nas plavi kolega je obecao da ce doci da mi zameni sijalice u kupatilu. Nije da ne znam sama, ali je visoko a nemam merdevine. Otisao se sa "curom" negde i nije se pojavio. Nema veze, ne bih ni ja na njegovom mestu. Secam se tog prelepog osecaja ljubavi i poleta, onda nista nije bitno, samo da dises isti vazduh sa osobom koju volis.

Ima dosta toga da se popravi ovde. Nemam alat, sve mi je ostalo kod njega. Sad bi mi bilo korisno da smo prijatelji, ti bimi sigurno sve sredio, ali sta je tu je, lepota je u nesavrsenosti, valjda mi se zato i svidja da budem ovde.

Bila mi je moja morska drugarica danas. Uzivala sam sa njom. Toliko da nisam cula tvoj poziv. Znas, svaki put kada mi je stigla poruka ili zazvonio mobilni, ja sam se nadala da si ti. Svaki put. Taj zvuk mi je bio sinonim za najjacu zelju u zivotu. I ne zelim da razmisljam zasto si zvao, jer cu sebe uvuci ponovo u klopku, ali to da si zvao a ja nisam cula, to je presedan. Najverovatnije da pitas sta je to sto znamo tebi. Nije nista poslovno, mislim na privatno, na 19, nju, borgove, jelku i seno... Ne pitam za misljene o tebi vise, jer verujem da ti moja zastita vise ne treba. Sve mozes sam i ja se ponosim tobom.

Mozes da me zoves kad zelis. Za tebe sam ja i dalje uvek tu. Danju i nocu. Sad sam sama, nemam zasto da se krijem.

Gledala sam pre neki dan Ikea-in sajt. Zelim da kupim stolice i sto za terasu, koja je mala i zastakljena, ali ipak terasa. Nasla sam  jedan drveni sto, tacnije polovinu stola, i stolice u kompletu, koje bi sa saksijom cveca u metalnoj kantici bile savrsene za to. Kostaju puno, a ako se racuna put, ne isplati se. Pomislila sam onda kako bi bilo lepo da mogu da te pitam da ih ti napravis. Umeo bi sigurno, mozda i dva put lepse i bolje. Ne znam da li uopste vise radis sa drvetom... Ne bih zelela da si prestao, ali sumnjam da imas vremena.  I dalje imam u telefonu tvoju sliku sa klupe koju si slikao dan posle rodjendana tvog brata, dan posle nase prve i jedine zajednicke noci. Vidi se deo klupe i tvojrad, ali se vidi i da si bio srecan sto ti se ispunila zelja da zaspis pored mene, kako si te noci sam rekao.

Uf, trebalo bi da odavno spavam... Pogledacu koji klip na youtub-u i uzivati u tisini. Lepo je biti slobodan, makar i prividno... 

Konekcija

Tako lepo spavam u novom domu. Nevidjeno. Nista mi ne nedostaje. Ujutro kad ustanem otvorim sve prozore, spremim sebi dorucak, stavim noge na klub stolcic i uzivam u svakom zalogaju.

Juce sam morala da idem do njega. Insiatirao je da je to deo dogovora. Otisla sam. Kako je cudan osecaj kad nemas zelju da poneses bilo sta iz svog doma, svog u smislu doma sa supruznikom. Ponela sam sliku mame i sebe kad sam bila mala i to sam sakrila da me ne bi pitao zasto ne nosim ni jednu nasu zajednicku. Nemam zelju. Lepo mi je sto sam sama, toliko da ne razmisljam ni o kom od vas.

Rekla sam ti prilikom naseg poslednjeg "intimnog" razgovora kada si me pitao da li sam svesna da sve to mora prestati, da ce prestati kad se preselim. Rekla sam onda to pro forme, ali mislim da ce tako biti.

Nadam se da si srecan, volela bih da jesi, bez mene na bilo kom horizontu... Znam mnogo vise o tebi nego sto bismo oboje zeleli, i taj bol koji dozivim svaki put kada se suocim sa time da nisi moj nego njihov, mi pomaze da se odvojim od tebe.

Hvala ti sto si me oslobodio, jer sad kada osetim lepotu slobode, znam da cenim tvoju bezdusnost. Dobro je da nisi popustio i sazalio se. Dobro je sto nisi dosao, poljubio me, vodio ljubav samnom. Dobro je sto si takav prema meni kakav si. Pomogao si mi da se oslobodim.

Nadam se da ce i Bonsai majstor jednog dana meni moci da zahvali isto na 9 godina ljubavi i oslobodjenju. Meni je tvojih par meseci donelo vise nego njemu tih devet godina, ali verujem da nas je isto bolelo na kraju...

Danas je bas lep dan, uzivaj u njemu i ne zaboravi na sebe, pogledaj se bar nekad u ogledalo i budi ponosan na sebe. To jako puno znaci.... 

Cudno je da peva isti pevac

Secas se prve pesme koju si mi poslao? Isti pevac, a nasa prica uz dodatak jednog repera. Mozda bih ja zelela da je drugacije ali je najslicnije ovome, na zalost...

 https://youtu.be/3BXDsVD6O10

 Idem do mame, a posle, pa ne znam kako da nazovem to gde sam, kuci ili?

Vidimo se sutra... 

Pesma...

Lici na ono sto osecam...

 https://youtu.be/7Rb7pnjbe4Q

 

Aleja

Setala sam veceras Alejom. Ne znam da li si ikada imao prilike da uzivas u njoj. Uska je i, da budemo iskreni, nije neka Aleja, ali mi je veceras izuzetno prijala.

Izgledala je kao najlepsi svetski parkovi. Mislilm da je to zahvaljujuci prolecu.

Sinoc sam se jako bojala samoce. Drhtala sam pod jorganom i uspavala se suzama. Ne on mi ne nedostaje, nego me plasi samoca.

Veceras je vec lakse. Pocela sam da uzivam. Sad mogu da pricam sa svim drugaricama telefonom, da lezim samo u brusu i gacicama ispred tv-a, da disem glasno, da se tusiram dugo. Nije on to meni nikad branio, ali je nekako bio tu, morala sam da ga osecam. Narocitoje bio problem u poslednje vreme, pre selidbe, kada sam pocela da izbegavam svaki fizicki kontakt sa njim. Tada sam prestala da sedim u brusu i gacicama, da ga zamolim da mi donese peskir, prestala da tolerisem njegov pokusaj da me pomiluje ili samo dodirne.

Sada mogu da budem opet svoja i slobodna.

Prolece je najlepse godisnje doba. Sve pupi. Pomilovala sam danas mlado lisce ruza u Aleji. Boze kakva svilena tekstura. Mozda imas ruze kod sebe u dvoristu, pipni ih nocas, sutra, pokusaj da zatvoris oci i da osetis zivot. Ovo su one zbunaste, mirisne ruze, sto cvetaju celo leto, znas one sto imaju "friz" bas sto ti volis da zena ima. Podsetile su me na tebe, zato sam ti pisala. Htela sam da ti posaljem tu energiju...

Pokusala sam posle toga da disem punim plucima i da osetim zivot. Boze kakav osecaj slobode! Volela bih da mozes da ga osteis...

Magnolija uveliko cveta, ali meni je najlepse bill jedno maldo drvo Ginka. U mestu gde sam isla u Gimnaziju, ispred gradske kuce, ima jedan Ginko. Veliki, to je bilo moje drvo. Grlila sam ga skoro svaki dan kada sam bila prvi razred. To drvo je svedok planete zemlje, ono je videlo i dinosauruse i mamute i nas i videce i ono sto ce biti posle nas. Svedok.

Veceras sam samo pipnula jedan list ovog mladog svedoka i pozela da ti pokazem kako se grli drvo... Ali nisam, nije fora bez tebe...

Sutra te necu videti, ali cu biti srecna zbog tebe. Volim tvoj update, tvoju nadogradnju. Lepo je i lako uzivati u tvojim pobedama.

Poziv za kafu vazi. Imam dzezvu tri solje i puno entuzijazma da to bude najbolja kafa ikad...

Laku noc i srecan put.  Aleja i ja te cekamo, mozda nam se nekad i vratis... 

Noc

Sama sam. Posle 10 godina smo u istom mestu a nismo zajedno. Zivot je uglavnom tuzan. Ispratio me je do kola i tiho rekao : Ostani...

Nisam ostala...

Otisla sam. Ubila sam nas...

Kontam da si me za kafu danas zezao. Ali si me naterao da odem. Hvala ti...

10 godina, gotovo... 

Sta dalje

Ako ne uspem u skorije vreme da nadjem mir, da se pomirim sa maminom sudbinom i nastavim sa zivotom, jednostavno necu nastaviti.

Izgubila sam sve sto sam imala. Mozda je to bilo malo ali nemam vise nista. Nemam zasto da nastavljam. Ne zelim sazaljenje i patetiku, zelim samo da ovo sve prestane. Dosta mi je sedenja u kolima satima, leganja u 8, prejedanja i cekanja.

Dosta mi je glupavih vodja i usrednjavanja. Dosta mi je glupih traceva i ljudi koji su stali na skoli 6 godina kracoj od moje. Dosta mi je drhtanja ruke kada dajem pare, dosta mi je da budem ona koja ce da plati.

Dosta mi je muskaraca sa malim penisom ili nestrucnih sa velikim. Dosta mi je loseg sexa. Dosta mi je velicanja nikakvih i dizanja posrnulih.

Dosta mi je da me neko iskoristi i sjebe. Dosta mi je da sam nekom dala sve a onda da osecam da sam manje vredna. Dosta mi je brige o tudjoj deci. Zelim svoje! Dosta mi je ovog usranog grada. Zelim sirinu, visinu, sarolikost. Zelim da priustim sebi lepe stvari i lepe destinacije. Zelim da budem svoja pa necija. Dosta mi je da trosim energiju na budale. Dosta mi je da budem ta koja ce da moli za pomoc. Dosta mi je antidresiva, psihijatara, psihologa. Ocu sve to napolje iz mene i mog zivota. 

Hocu napolje i vas troje. Dosta mi vas je. Dosta sam vas stavljala ispred sebe.

I ako sve to ne izbacim ubicu se. Ovakav "dosta" zivot, nije zivot. I ovako niko nece zaliti. Dostaje i vama mene...

 

 

Prijatelji

Nema nista od toga... Mi nikad necemo biti to: prijatelji. Pomogo si mi danas, hvala ti.

Bolela me je recenica: Sta ti hoces od mene?

Necu vise nista. Svoj maksimum si dao. Htela sam da dodjes u taj moj novi dom i da me dobro iz*ebes. Rec je brutalna ali tacno opisuje ono sto mi treba od tebe. To dobro radis a meni to treba.

Znam da neces doci, jer pored toga sto sam te opisala kao "govno" ti si i "pi*ka"koja ne sme da mi kaze da od*ebem. Koja bi i da se seksa a da ga ne turi. Koja hoce da me ima ali mu ne trebam.

Zvala sam posle plavog prijatelja. Sedeli smo i uzivali u mom novom domu. Nismo te spominjali. Ne spominjemo te odavno. Radovali smo se njegovoj novoj sreci. On zbog sebe, ja zbog njega. Radovali smo se tom "poljubcu" koji si prozivao. Onda smo popili kafu, kupili buket cveca za njegovu devojku i razisli se. On je dosao odmah kad sam zaplakala da ne mogu da udjem u stan jer mi je tesko. 

Niko nije kao ti. Niko me toliko ne postuje kao ti, a nikome nisam toliko pruzila kao tebi. Zato si "govno" i zato mi trebas samo da me je*es.

Posao nema veze sa tim, ni poslovne koalicije. Nista nema veze sa tim sto ja hocu od tebe. Sve ostalo nek ona zadrzi, ja sve ostalo mogu sama... 

Play pretend

Ovo je to... play pretend...

 https://youtu.be/oh2LWWORoiM

 

Pomoc

Molim te pomozi mi da odem... Ti si jedini koji to moze. Htela sam danas da te zamolim. Kad sam videla da nisi skinuo brojanicu, pomislila sam da ti nije bitno kako mi je.

Mama mi je jako lose. Srce me boli kada je vidim. Izgleda kao zivi les. Zasto me bar jednom ne pitas kako sam. Zasto? Sta sam ti skrivila? Mislila sam da smo bar prijatelji.

Zasto mi ne pomognes da odem? Zasto me bar ne namamis?

Rekla sam mu da idem, opet je ucinio da se osecam lose.

Pomozi mi molim te. Daj mi laznu nadu da mislim da cu te imati ako odem.

Poludecu. Ajde me unisti skroz. Molim te.

Zavrsi zapoceto. Pomozi mi da dotaknem dno...

Moram da spavam. Znam da ovo sve nema logike, ali trebas mi da odem... Molim te...

Ne razumem

Ne razumem. Sve prestane, valjda ce i ovo... 

Prejaka zelja

Otisla sam sa sastanka u 11:20. Najverovatnije nisi ni primetio. Probala sam da ti pridjem, da popricam sa tobom. Gledao si u daljinu i prosao kroz mene. Pomislila sam: Zasto to sebi radis? Idi, poslusaj neku lepu muziku, jedi i uzivaj.

Tesko je kada me tvoje ponasanje seti na moje prema njemu. On mi i dalje govori da me voli, kao i ja tebi, a ni njemu ni meni nije jasno zasto to govorimo...

Razmisljam sta je nagon koji te podstakne da procitas ono sto ja ovde napisem? Koja je ta recenica, taj momenat kad u ponoc ili tri ujutro otvoris moj blog da vidis da li sam pisala nesto? Da li je nesto u stilu: Aj da vidim sta ona ludaca trabunja ili zelim da neko, pa makar to bila i ona pokaze da sam joj bitan. Ne znam sta bi mi to saznanje donelo. Najverovatnije nista puno.

Gledala sam video od Ane B.kako ziveti kada nesto jako zelis a ne ostavruje ti se. Pricala je o zeni koja zeli dete jako, a nema ga. U jednom momentu videa kaze: Zamisli da saznas da nikad neces imati dete? Evo ja ti kazem TI NECES IMATI DETE! Kako bi onda zivela? Da li bi umrla ili se ubila? Jedino tako ces dobiti sto hoces, tako sto zamislis i pustis..

Jako zelim da te imam, opsesivno i mislim da je to problem. Najbolje da zamislim da te vise nema, da ne postojis i da zivim svoj zivot.

Uzivala bih svakog dana u drugim ljudima, ne u patnji prema tebi. Bilo bi mi sve jedno da li si nasmejan ili ljut. Zaljubila bih se u nekog ko bi bio spreman da me voli i da bude samnom u celini, a ne samo u delovima koje sam bila spremna od tebe da prihvatim... Zivela bih i posle tebe...

Jednostavno treba da uzmem saku zemlje i da je bacim u grob zaborava...

Jednostavno... 

1 2 3  Sledeći»