Prazna žena
Promenilo se toliko toga u meni i ne verujem da je to zato sto više ne jedem meso ili zato što sam odlučila da se samo bojim realnih opasnosti, a ne projektovanog straha. Promenila sam se ja.
Dok sam danas stojala u brlogu ludila i gledala muška tela oko sebe, pokušala sam da nađem želju za ljubavi i dodirom.
Kako je moguće da sam toliko želela, a da sada ne želim poljubac, dodir, miris muśkarca kraj sebe?...
Gledam ih danas, te leševe muškog roda, neke od njih,:koji su i članovi moje top 10 najmuško liste, i ne osećam ništa. Čak se kroz mene prožima i neko gađenje, da su njihova tela prljava, da su prazni, da nemaju prava da budu više u meni.
Da li bih delila svoju slobodu i životni prostor sa njima? Razmišljam... Ne bih, jer su paraziti, željni żenske apsolutne pažnje, ispijači životne energije.
Mislim da bolji prijateljsko-seksualni- ljubavni odnos imam sa svojim vibratorom "Borkom" nego sa bilo kim budućim i bivšem muškarcem...Žalosno...
Toliko sam prazna, da mi kiša meteora ukrštena sa svom vodom na zemlji ne bi popunili tu prazninu.
Ne od besa, ne od žalosti, jednostavno od ubijenih snova, želja i nadanja.
Nedavno je prijateljica na face-u napisala pitanje: " Da li može da nedostaje nešto, što nikad nisi ni imao?"
Udahnula sam i napisala: "Može, ako je želja za tim nečim bila tako jaka, da nisi mogao da razlučiš dal je java ili san..."
Valjda otud ta bezživotna praznina... I odsustvo želje. Od tog sagorevanja u želji i verovanje u dobro.
Nisam loše, samo mi ne nedostaje želja da budem nečija...
Hvala svim muškarcima ovog sveta, ova žena neće pružati više svoje ruke i srce ka njima..