Dog on the moon

Po rastanku

Setila sam se tvog rodjendana. Dan pobede. Ali sam odlučila da nemam snage da se setim. Mislila sam na tebe, ali se nisam setila. Sama sam i dalje, poslednjih mesec i to jako. Imala sam upalu pluca. Opet bez da mi iko da casu vode. Ne znam, koje životinje żive apsolutno same. Ako i ima, ja sam jedna od njih. 

Sve je dobro, a sve je i lose...

Eto samo da kazem toliko. Ne nedostajes mi...

 I evo ti pesma, lici na mene, kad mi je bilo bitno. A vise nije, ne samo to ka tebi, nego nista na svetu...

 PO RASTANKU... Desanka Maksimovic

Reci mi sad, kada već prošlo sve je:

časi bolni i dani dragi, lepi;

kad novi bol se starom bolu smeje;

od reči tvojih kad duša ne strepi –

reci, da l’ te je moja

tuga bolela

nekad, kad sam te mnogo,

mnogo volela?

Reci mi sad, kad me ne voliš više;

kad ti se prošloj ruga nova sreća;

i kad se dana koji nekad biše

duša ti samo kad me vidiš seća –

reci, da l’ te je moja

radost bolela

jednom, kad nisam više

tebe volela?

Nekad sam bila dobra i mlada

i poverljiva i puna nada,

nekada pre;

ti si mi tada reći mog’o

beskrajno mnogo, o kako mnogo

sa reč i dve.

Spokojni bili su dani moji,

a ti si srcu mi prvi koji

beše drag,

pa iza svega što si mi rek’o,

katkad surovo, katkada meko,

ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:

već manje volim, a znam više

nego pre;

već sad mi ne bi reći mog’o

onako dosta, onako mnogo

sa reč i dve.

I kad bi danas prišao meni

i hteo reći davno rečeni’

buditi draž,

u srcu mome šaptao bi neko:

da sve što si mi ikada rek’o,

bila je laž.

O, kad bi znao ti kako je meni

što neću više smeti

ni u proleće, kad trava zeleni,

ni kada cveta leti,

doći ti sutonom, dok tuga raste.

O, kad bi znao ti kako je duši

kad zadnje drveće mre

i zadnje lišće žalosno pevuši,

što neće moći kao pre

reći ti svoje jesenje plašnje.

O, kad bi znao ti šta srce skriva

kad oko zalud traži.

O, kad bi znao ti kako jednolik biva,

bez boje i bez draži,

svaki dan kada te videla nisam.

[Odgovori]

Samoća je najviši nivo lične slobode.
Samo osetljiva vrsta ljudi misli da je ispružena čaša besplatna. Sve je - interes, sve je - obaveza uzvraćanja.

Osetljiva vrsta

https://youtu.be/UfJcVhKGGXY

Samoća [Odgovori]

Možda jeste tako, ali ja je tako ne osećam. Želela bih da volim opet... Znam šta sam pisala ranije, ali ovaj život, naročito uz Koronu i ovo otudjivanje, liči na zatvorsku samicu. Nevezano za njega i njih pre njega, nisam srećna što sam sama...