Ponedeljak, Februar 22, 2021

Zlatna polja

Tek je sedam, sedam uveče, a ja sam gotova. Glavu mi resetuju sećanja, proročanstva i beskraji. Sama si, sama... 

Sad će već godinu dana, kako se život okrenuo naglavačke, ceo svet sa njim. Hoćemo da proslavimo?

Navikla sam da budem sama. Da se ne nadam i ne želim. Nemam očekuvanja ni od sebe, a kamoli drugih.

Na momente vraćam ili teram sebe da osetim osmeh. Ide teže i traje sve kraće. Ne, ovo nije tužbalica, ili neka depresivna epopeja, ovo je realna slika. Letargija...

I sad ne znam zasto mislim, da ako stavim sad ovde pesmu, dobiću neku nazad, koja mi mozda vrati osmeh... Nemam pojima... Možda me i izvede iz takta...

Mada, pored svega, evo sebi cu ispuniti želju i staviti link. Pesma me je slučajno našla, u ovoj tišini...

 

 https://youtu.be/KLVq0IAzh1A

"neku nazad" [Odgovori]

https://youtu.be/BIYVNv63EUw

Comment by ništa (02/22/2021 21:40)

Niko [Odgovori]

Hvala ti

Comment by moondog (02/23/2021 04:19)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me